Profesionalna orijentacija je organizovan sistem pružanja stručne pomoći pojedincu u toku njegovog profesionalnog razvoja, u slobodnom izboru obrazovne i profesionalne aktivnosti, uzimajući u obzir psihofizičke osobine, znanje i veštine pojedinca, karakteristike rada i mogućnosti zapošljavanja.
Čovek provodi veliki deo svog vremena u radu, te je jasno da profesionalni status utiče i na sve druge aspekte njegovog života (materijalno stanje, društveni status, izbor prijatelja, odnosi unutar vlastite porodice).
Iz tog razloga je važno da pojedinac bude zadovoljan poslom i u njemu uspešan.
Međutim, nisu svi ljudi jednako uspešni u svim zanimanjima. Razlike u uspešnosti u nekom poslu prouzrokovane su razlikama u temeljnim ljudskim osobinama: sposobnostima, veštinama, znanju, motivaciji.
Svako zanimanje ili obrazovni profil zahteva posedovanje određenih sposobnosti. Biti po zanimanju ekonomista ili upisati obrazovni profil ekonomskog tehničara ili diplomiranog ekonomiste zahteva izražene numeričke (brojčane) sposobnosti, sposobnosti upravljanja i organizovanja podataka i informacija, komunikacijske sposobnosti i sl.
Svako zanimanje zahteva određene osobine ličnosti. Tako npr. medicinska zanimanja zahtevaju strpljenje, prijatnost i ljubaznost u ophođenju sa ljudima, saosećanje i sl.; poslovi trgovca, ili komercijaliste zahtevaju uslužnost, ubedljivost, prijatnost u ophođenju sa ljudima. Ako smo po prirodi ćutljivi i mirniji, situacije u kojima treba ubeđivati ljude, pričati sa njima, pokazati inicijativu i sl. biće za nas vrlo stresne i teške. Ako smo po prirodi dinamični, pričljivi, puni energije, tada sedenje u kancelariji punoj papira i prateći administrativni poslovi biće nam monotoni, dosadni i vrlo iscrpljujući.
Ljude interesuju različite stvari u životu. Za nekoga najatraktivniji posao podrazumeva sedenje u kancelariji, rad sa dokumentima i papirima. Za drugu osobu najatraktivniji posao podrazumeva rad na terenu, kontakte sa ljudima, ugovaranje poslova i brojne sastanke.
Sklonosti i interesovanja razlikuju se od čoveka do čoveka. Ukoliko zanimanje ne uključuje posao koji je pojedincu interesantan, koji voli i radi sa entuzijazmom, osam časova radnog vremena predstavljaće prisilu i mučnu obavezu koju će pojedinac mehanički da odrađuje, a tada će najverovatnije imati i problema sa radnom efikasnošću, ili svojim pretpostavljenim.
Do saznanja o sposobnostima, osobinama ličnosti, interesovanjim i sklonostima dolazi se putem niza aktivnosti koje psiholog preduzima da bi stekao uvid u napred navedeno, te da bi nakon tih informacija mogao dati preporuku i savet vezan za dalje profesionalno usmeravanje. Ove informacije psiholog prikuplja putem intervjua sa kandidatom, kao i primenom različitih testova.
Profesionalna orijentacija nam omogućava da saznamo ili postanemo svesni svojih sposobnosti, svojih karakteristika ličnosti, interesovanja, ali i slabosti i osetljivih delova ličnosti, koje profesijom ne treba provocirati.
Konačni cilj profesionalne orjentacije jeste u profesionalnom smislu uspešan i zadovoljan pojedinac, što vodi ka društvu s racionalno i kvalitetno zadovoljenim potrebama za radnicima, visokim stepenom zaposlenosti i velikom produktivnošću.